На први освојени турнир чекало се до 1951. године, када се у финалу Липовачког среза наш тим састао са екипом Сремчице. Победнику као награда следовала је комплет опрема, коју фудбалери Вранића упркос победи нису добили. У наредним годинама тим је стицао репутацију и искуство. Током 50-их година, клуб се прикључио Општинској лиги Барајево, у којој је најчешће освајао прва места, а освајач Општинског купа био је небројано пута. У времену од 1957-1969 тим је био неприкосновен, у том предиоду забележено је свега десетак пораза. Највећу резултатску победу ФК Вранић остварио је 1962. године против Барајева, победивши 12:1.
Са прикупљеним папирима, израђеним статутом клуба, Вранић звнаично постаје пуноважни члан Фудбалског савеза Београда од 12. јула 1975. године и као први тим са општине Барајево, најавио да жели боље резултате, бежећи од просечности.
Деби Вранића у Трећој београдској лиги обележен је убедљивим тријумфом. Наша екипа, на домаћем терену, пред 1000 гледалаца славила је против Задругара из Зуца 6:2.
1977. година остаје упамћена да је тадашњи председник ФК Вранића Љуба Јоксић, преорао терен, с намером да изгради прави стадион на новом месту. Мечеве као домаћин Вранић је играо у Бождаревцу. Нови стадион је коначно изграђен 1978. године, а на отварању истог нашем тиму гостовала је Црвена звезда.
У сезони 1980/81 наш тим је изборио пласман у виши ранг - Прву Београдску лигу. У то време играла је највећа легенда клуба Чедомир Ђоинчевић, касније играч Рада и португалског Селегироша.
Дерби за памћење одигран је 1994. у Лисовићу, пред телевизијским камерама Студија "Б".
У дербију Лисовић - Вранић, наш тим славио је са 0:2, головима Зорана Лукића у 70. минуту и Јојића у 75. минуту.
0 коментара :
Постави коментар